HR - Ljudski Resursi - Srbija

Tržište rada u regionu – jesu li građevinci postali traženiji od programera

Ekonomisti tvrde da sličan trend beleži i region. U razgovoru za Internet portal RTS-a objašnjavaju da priliv strane radne snage trenutno “radi posao”, odnosno amortizuje nedostatak radnika u pojedinim privrednim granama, ali da, dugoročno, to nije dobro rešenje. Izlaz je, naglašavaju, u strategiji koja će obrazovni sistem prilagoditi potrebama privrede.

U 15 najtraženijih zanimanja u Srbiji su magacioneri, radnici na utovaru i istovaru, mašinski i građevinski inženjeri, lekari…

Tu su naravno i programeri i stručnjaci u IT sektoru, ali umesto pri vrhu, trenutno tek u dvadesetak najtraženijih zanimanja.

"Praznine" na tržištu rada

Viši savetnik za ekonomska pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić nudi jednostavno objašnjenje za ovaj fenomen.

Precizira da je "praznina na tržištu rada” u IT sektoru popunjena edukacijom stručnjaka iz ove oblasti, a obrazovni sistem nije uspeo da obezbedi dovoljan broj kadrova u tehničkim strukama potrebnih građevinarstvu.

"Ti statistički podaci upravo govore u prilog tome da više nemamo IT stručnjake kao one koji su najtraženiji na tržištu Srbije, ali kao najtraženiji izbijaju upravo ovi kadrovi koji su nekako zaboravljeni u našem srednjem stručnom obrazovanju ili se na njima nije radilo u nekom prethodnom periodu, a to su tesari, zidari, armirači, vodoinstalateri..., svi oni tehničke struke koji su potrebni za efikasno funkcionisanje svake privrede", kaže Ristić za Internet portal RTS-a.

Drugi razlog vidi u odlivu kadrova iz Srbije, a kao treći, ništa manje značajan - mladi ne žele naporne fizičke poslove. 

"Reč je o zanimanjima koja jesu fizički naporna i veliki broj mladih ljudi i dalje upisuje fakultete koji su uglavnom društveno-humanističkog smera, a tehničkog smera nešto manje. I upravo zbog toga danas imamo ovakvu situaciju na tržištu Srbije", smatra ovaj sindikalac.

U "top tri" najtraženijih zanimanja u Srbiji, osim građevinaca, navodi i kuvare i konobare, ali i zdravstvene i socijalne radnike.

"Imamo intenzivan proces starenja stanovništva i potrebe za zdravstvenim uslugama postaju sve veće. Socijalni radnici takođe upravo zbog tog fenomena starenja stanovništva nedostaju. To su sve zanimanja u vrhu prioriteta", pojašnjava Ristić.

Trendovi tržišta rada i strani radnici

Studija tržišta rada koju je početkom ove godine sproveo UNDP u Srbiji predviđa da će se potražnja za radnom snagom povećati sa 125.000 radnika u 2024. godini na skoro 144.000 do 2026. godine, sa najvećom potražnjom u sektorima prerađivačke i IT industrije.

Istraživanje je predstavljeno na Kopaonik biznis forumu, a rezultati pokazuju da u Srbiji takođe postoji velika potražnja u sektorima veleprodaje i maloprodaje.

"Trendovi na tržištu rada menjaju se brže nego ikada, i ako se fokusiramo samo na trenutnu potražnju, uvek ćemo biti u zaostatku za njima. Na primer, u poslednjih nekoliko godina postojala je ogromna potražnja za programerima u IT industriji da bi uspon veštačke inteligencije napravio poremećaj na tom tržištu u roku od samo godinu dana", naveo je Jakup Beriša, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Ristić kaže da u ovom trenutku privreda Srbije pronalazi rešenja za nedostatak deficitarnih kadrova, ali ne smatra da je uvoz strane radne snage dugoročno pravo rešenje.

"Dugoročno mislim da to nije rešenje za ovo prebleme, ali u ovom trenutku, da nemamo te strane radnike imali bismo još veće potrese na tržištu radne snage, odnosno, postavilo bi se pitanje ko bi obavljao te poslove danas u Srbiji", smatra Ristić.

Uveren je da je rešenje moguće tek sa ozbiljnom reformom obrazovnog sistema i većem okretanju dualnom obrazovanju.

"Potrebe privrede moraju u većoj meri da budu osluškivane od strane obrazovnog sistema i na neki način kadrovi koji završavaju srednje škole trebaju da budu zaista spremni da se odmah aktiviraju u privredi, a ne da, kao što je danas slučaj, imamo ljude koji završavaju srednje škole, a da pritom nisu ni jedan dan proveli u nekom preduzeću i nemaju neko praktično znanje”, smatra Ristić.

Nepovezanost tržišta rada i obrazovnog sistema

Sličnog mišljenja je i ekonomski analitičar iz Podgorice Mirza Mulešković.

"Generalno, sve zemlje regiona se susreću sa istim problemima i ovo je rezultat onoga što se dešavalo u prošlosti i nepovezanosti tržišta rada i obrazovnog sistema. Treba naglasiti i da osim tih promena, kako kod nas, tako i u svim zemljama regiona, danas se susrećemo sa velikim problemom pronalaska radne snage", smatra Mulešković.

To argumentuje podatkom da Crna Gora svake godine uvozi oko 20.000 radnika.

"Posebno u delu građevinarstva kako bi privrednici mogli da zadovolje svoje potrebe i kako bi mogli nesmetano da rade. Više od 20.000 strane radne snage Crna Gora mora da uveze kako bi zadovoljila potrebe samog tržišta rada", naglašava ovaj ekonomista.

Kada je reč o najtraženijim zanimanjima u ovoj zemlji naglašava da su to i dalje ekonomisti i pravnici, ali da je najveća potražnja za radnicima u sektoru turizma, a zatim i građevinarstva zato što je najviši priliv direktnih stranih investicija u nekretnine.

"Mi i dalje ne proizvodimo one kadrove koji su neophodni tržištu rada", ističe Mulešković.

Navodi da je u Crnoj Gori u poslednje vreme velika potražnja i za radnicima koji poseduju kvalifikacije i veštine u sektoru "zelene ekonomije” i digitalnih oblasti.

"Digitalne veštine su postale obavezne, ali mi i dalje imamo problem sa pronalaskom radne snage", zaključuje ovaj ekonomski analitičar.

Od higijeničara do radnika u kol centru

U odgovoru za Internet portal RTS iz Agencije za zapošljavanje Severne Makedonije navode da se tržište rada u ovoj zemlji stalno menja, a da su u ovom trenutku najtraženija zanimanja: čistači stambenog i poslovnog prostora, prodavci, operatori u kol centrima i konobari.

Ipak, zanimanja iz IT sektora su neprikosnovena.

"U Severnoj Makedoniji tržište rada se stalno menja, ali se neke profesije izdvajaju kao posebno tražene, dok se druge suočavaju sa poteškoćama pri pronalaženju posla. Najtraženije profesije u ovom trenutku su iz oblasti IT tehnologije, i to programeri i softverski inženjeri, veb-dizajneri i grafički dizajneri, eksperti za sajber-bezbednost, data analitičari i inženjeri, stručnjaci za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje”, navode u ovoj agenciji.

U grupi traženih profesija su lekari, laboranti, medicinske sestre, ali i farmaceuti.

"Nedostatak kadra primećuje se i u tehničkim i zanatskim profesijama, pre svega električara, majstora, tehničara, mašinskih i elektroinženjera, građevinskih radnika i arhitekata”, preciziraju iz Agencije za zapošljavanje.

U sferi obrazovanja, prema podacima ove službe, u Severnoj Makedoniji nedostaju nastavnici, naročito iz matematike, fizike, jezika i računarskih nauka.

"U novije vreme raste potražnja za kadrovima iz oblasti obnovljive energije i ekologije, kao i za prodaju i marketing, odnosno traže se specijalisti za digitalni marketing, menadžeri prodaje, kreatori sadržaja i slično. S druge strane, smanjena je potražnja za zanimanjima vezanim za administrativna radna mesta, koja i dalje jesu tražena, ali je konkurencija velika i često se traže dodatne veštine”, objašnjava u Agenciji za zapošljavanje Severne Makedonije.

Migracija mladih kao izazov

Predsednik kosovske poslovne alijanse Agim Šahini (PAK) ističe da su najtraženija zanimanja u IT sektoru, prodaji i uslugama, administraciji, marketingu i ugostiteljstvu.

Nedostatak kvalifikovane radne snage i odlazak mladih je jedan od najvećih izazova.

“Tržište rada na Kosovu prolazi kroz velike promene. Najtraženija zanimanja danas su u IT sektoru, prodaji i uslugama, administraciji, finansijama, inženjeringu, marketingu i ugostiteljstvu. Posebno se izdvajaju IT stručnjaci, računovođe, projektni menadžeri, inženjeri, vozači i radnici u logistici, kao i osoblje u hotelijerstvu i gastronomiji”, kaže Šahini.

Zbog nedostatka kadrova, a velike potražnje najplaćenija su zanimanja u IT industriji, menadžmentu, ali i specijalizovanim tehničkim profesijama.

“Najveći deficit radne snage beleži se u IT-u, ali i u određenim zanatima poput elektiračara, mehaničara, instalatera…”, navodi Šahini.

Dodaje da se kompanije suočavaju sa nedostatkom iskusnih radnika, pa se sve više ulaže u stručne obuke, prekvalifikacije i praktičnu nastavu u saradnji sa školama i institucijama.

“Dodatno, deo potreba se pokriva angažovanjem radnika iz inostranstva, dok istovremeno emigracija mladih ostaje izazov. Sve ukazuje da će tražnja za kadrovima sa digitalnim, tehničkim i praktičnim veštinama u narednim godinama samo rasti”, precizira Šahini.